U najširem smislu, patološki self označava način na koji je osoba organizovala svoj doživljaj sebe i odnosa sa drugima, ali na način koji je iskrivljen, krut ili nefunkcionalan.
Patološki self se obično formira u ranom razvoju kada dete ne dobija adekvatne self-objekte (osobe koje zadovoljavaju njegove potrebe za potvrdom,ogledanjem, idealizacijom).
Osoba može imati osećaj unutrašnje praznine.
Identitet tada postaje nestabilan ili zavisi od spoljašnje potvrde.
Kod takvih osoba prisutan je osećaj krivice, stida ili nerealnih zahteva prema sebi.Drugi se ne doživljavaju kao podrška ,povremeno dolazi do stvaranja neprijateljskih osećanja uz osećaj proganjanja ili odbacivanja.
Često se pojavljuju fragmentacija (osećaj da je “rasut”) ili rigidne maske koje kriju pravo Ja.
Umesto zdravog, kohezivnog osećaja sebe, razvija se “krhki” ili “lažni” self.
Osećaj kontinuiteta je nestabilan jer je povezivanje sa drugima patološko.
Ovako organizovani patološki Self može da se prepozna kod raznih poremećaja ličnosti.
Narcistički poremećaji ličnosti (veličanje sebe uz unutrašnju krhkost,ranjivost,ne podnose odvajanje,idu do proganjanja ili uništenja objekta koji ih “neće”).
Granični poremećaji (nestabilan identitet,nestabilni interpersonalni i intrapersonalni odnosi,nestabilni afektivitet,seksualna orijentacija često nejasna, osećaj praznine, ekstremne emocije).
Depresivna i anksiozna stanja vezana za neuspeh u održavanju stabilnog Selfa.
Za razliku od patološkog zdrav Self je fleksibilan, stabilan, sposoban za samopoštovanje i realne odnose.
Patološki Self: krut, nestabilan, prepun unutrašnjih konflikata i zasnovan na odbrambenim mehanizmima (idealizacija, devalvacija, projekcija…).
