Svako ima svoje razloge zbog kojih se uputi na psihoterapiju.
Međutim kada se odluči i započne proces redovnim odlaskom na terapijske seanse, javlja se proces koji u psihoterapijskom smislu označava,kako bi Jalom rekao odnos sa psihoterapeutom,i sam klijent postaje svesniji nesvesnog.
Nesvesne źelje,strahovi disfunkcionalni obrasci izlaze u svest.
Simptomi koji često dovode na psihoterapiju(anksioznost,tuga,ljutnja,praznina)dobijaju smisao i jasniji je izvor odakle dolaze.
Osoba uviđa zašto upada u iste ponavljajuće obrasce u odnosima ili konfliktima. Otkriva smisao ali ograničenja svojih ideala,savesti,krivice.
Emocionalna tolerancija uz frustracionu i toleranciju na neizvesnost,pomaže da se iz uvida uči da osoba podnese razne emocije ,koje su se ranije ego odbranama nesvesno potiskivale,ili su se koristili drugi odbambeni mehanizmi.
U odnosu sa terapeutom prvo doživljava prenos osećanja sa važnih figura iz prošlosti.Kasnije kroz korektivno iskustvo,razumevanjem empatijom i dobrim raportom stiče kontrolu nad “kritikom”,koju kroz klarifikaciju,konfrontaciju i intrpretaciju može da razume kao put do osvešćivanja.
To omogućava i prihvatanje realnosti i postavljanje granica.
Raskol između slike o sebi i osećaja sebe(Federn) postaje manji. Osoba razvija celovitiji i kohrentniji Self.
Osoba doživljava veću slobodu da razvija spontanije i manje sabotažno ponašanje, zdravije se povezuje sa drugima i bolje brine o sebi i uspostavlja red svojih potreba.
U psihodinamskoj psihiterapiji osoba ne uči magijske korake plesa da se oslobodi problema i muka koje ga dovode do terapije.Terapijski susret u terapijskoj sobi pomaže da osoba prolazi kroz transformaciju osećaja sebe i odnosa sa drugima.
